E, sada ovčetina!
S obzirom na svoje socijalno poreklo, ovčetinu obožavam!
Nažalost, iako je meso kvalitetno i hranljivo, a i dosta pristupačno (mislim na cenu), većina ljudi ga izbegava zbog (naravno) mirisa.
Postoje *cake* za delimično otklanjanje mirisa. Jedna od njih je da meso dobro operete, potopite u mleko i ostavite preko noći u frižideru. Ima i nekoliko vrsta marinadi koje umanje miris i daju svoj *šmek* mesu (uglavnom je kod svih glavni sastojak beli luk), ali opšte pravilo je - ako vam uvale meso matore ovce, ne pomaže ni sv. Petar!
Kao veliki ljubitelj ovčetine, protivnik sam svakog pokušaja ublažavanja mirisa. Uostalom, ako ga neko ne voli - ne mora da sprema ovčetinu (alternativa je, naravno jagnjetina, ali morate tražiti jagnje negde sa Stare planine, jer osim trave koje pasu, na kvalitet mesa utiče i voda koju piju; postoji jedna anegdota u vezi Druga Tita i jagnjetine. Probao on Staroplaninsko jagnje, dopalo mu se, vrati se u BG i predloži kuvaru da mu kao specijlitet povremeno pripremi jagnjetinu. Kuvar probao sa vojvođanskim jaganjicima, ali to nije bilo to. Onda on nabavi Staroplaninske ovce, dovlači im seno sa Stare planine, ali Tile, kao stari gurman, ipak uočava razliku. Na kraju se kuvar doseti - voda! Jes da jedu staroplaninsko seno, ali piju BG vodu! Od onda su dovlačili jagnjad direktno sa Stare planine).
Šalu na stranu (uostalom, ovo i nije šala), najbolje ovčje meso je meso od *dviske* - tj. ovce dve do dve i po godine starosti koja se nije jagnjila. Uslov je da je negde sa planinčina.
Za ljubitelje ortodoksalne ovčetine prava poslastice je ovčetina *na paru*.
U mom kraju se to sprema na sledeći način: meso stavljate u sud (lonac ili kazan u zavisnosti od količine), nalijete vodu, ali tako da meso ostane 3-5 cm iznad njene površine (kod nas se u posudu stavljaju bukove cepanice), prekrijete posudu posoljenim papirnim džakom, naložite vatru i kuvate dok ne vidite koske (kada je Memedović u Dimitrovgradu zavukao ruku u kazan sa parenom ovčetinom, prva dva puta je izvlačio samo koske. Tek posle *instrukcije* kuvara došao je do mesa). Od začina ide samo so - i ništa drugo (ima i tu raznih verijanti - u vodu se dodaje lorber, beli luk i tsl.).
Da se vratimo mi našem receptu.
Namirnice:
- 750 gr ovčetine
- 4-5 glavica crnog luka
- 4-5 paprika
- 3-4 paradajza
- 1 šolja pirinča (za belu kafu)
- 1/2 šolje masti (za belu kafu)
- 1 kašičica crvene paprike
- peršun, so
- supa (kocka)
Seckanje:
Meso nacesite na komade srednje veličine. Crni luk na krupnija rebarca. Paradajz oljuštite, 2-3 komada nasecite na krupnije komade, ostale na sitinje. Papriku očistite od semenki i nasecite na kocke. Peršun stucajte u avanu (možete da koristite i suv, mada to nije to). Supu (naravno) skuvajte. Pirinač (naravno) operite.
Priprema:
Na masti propržite meso (ako je onakvo kakvo smo tražili, i ne treba mu baš puno vremena, tek da promeni boju). Izvadite i ostavite sa strane. U istoj masnoći propržite luk (dok ne postane staklast), dodajte krupno nasečeni paradajz i malo prodinstajte (otprilike dok na ispari voda koju je paradajz pustio). Sipajte crvenu papriku, toplu supu (veći deo), vratite meso i posloite. Smanjite temperaturu (može čak i na 1,5) i dinstajte dok meso ne omekša. Pred kraj dodajte papriku, preostali (sitno seckani) paradajz i pirinač. Dinstajte dok povrće ne omekša. Ako je potrebno dodajte još malo soli, dobro promešajte, prebacite u glinenu šerpu, dodajte još malo tople supe, poklopite i pecite u rernu na umerenoj temperaturi dok ne budete zadovoljni rezultatom (o određivanju vremena pečenja sam govorio u predhodnim postovima). Kada bude gotovo, izvadite iz rerne i pospite peršunom.
Prijatno! Javite kako je ispalo!
S obzirom na svoje socijalno poreklo, ovčetinu obožavam!
Nažalost, iako je meso kvalitetno i hranljivo, a i dosta pristupačno (mislim na cenu), većina ljudi ga izbegava zbog (naravno) mirisa.
Postoje *cake* za delimično otklanjanje mirisa. Jedna od njih je da meso dobro operete, potopite u mleko i ostavite preko noći u frižideru. Ima i nekoliko vrsta marinadi koje umanje miris i daju svoj *šmek* mesu (uglavnom je kod svih glavni sastojak beli luk), ali opšte pravilo je - ako vam uvale meso matore ovce, ne pomaže ni sv. Petar!
Kao veliki ljubitelj ovčetine, protivnik sam svakog pokušaja ublažavanja mirisa. Uostalom, ako ga neko ne voli - ne mora da sprema ovčetinu (alternativa je, naravno jagnjetina, ali morate tražiti jagnje negde sa Stare planine, jer osim trave koje pasu, na kvalitet mesa utiče i voda koju piju; postoji jedna anegdota u vezi Druga Tita i jagnjetine. Probao on Staroplaninsko jagnje, dopalo mu se, vrati se u BG i predloži kuvaru da mu kao specijlitet povremeno pripremi jagnjetinu. Kuvar probao sa vojvođanskim jaganjicima, ali to nije bilo to. Onda on nabavi Staroplaninske ovce, dovlači im seno sa Stare planine, ali Tile, kao stari gurman, ipak uočava razliku. Na kraju se kuvar doseti - voda! Jes da jedu staroplaninsko seno, ali piju BG vodu! Od onda su dovlačili jagnjad direktno sa Stare planine).
Šalu na stranu (uostalom, ovo i nije šala), najbolje ovčje meso je meso od *dviske* - tj. ovce dve do dve i po godine starosti koja se nije jagnjila. Uslov je da je negde sa planinčina.
Za ljubitelje ortodoksalne ovčetine prava poslastice je ovčetina *na paru*.
U mom kraju se to sprema na sledeći način: meso stavljate u sud (lonac ili kazan u zavisnosti od količine), nalijete vodu, ali tako da meso ostane 3-5 cm iznad njene površine (kod nas se u posudu stavljaju bukove cepanice), prekrijete posudu posoljenim papirnim džakom, naložite vatru i kuvate dok ne vidite koske (kada je Memedović u Dimitrovgradu zavukao ruku u kazan sa parenom ovčetinom, prva dva puta je izvlačio samo koske. Tek posle *instrukcije* kuvara došao je do mesa). Od začina ide samo so - i ništa drugo (ima i tu raznih verijanti - u vodu se dodaje lorber, beli luk i tsl.).
Da se vratimo mi našem receptu.
Namirnice:
- 750 gr ovčetine
- 4-5 glavica crnog luka
- 4-5 paprika
- 3-4 paradajza
- 1 šolja pirinča (za belu kafu)
- 1/2 šolje masti (za belu kafu)
- 1 kašičica crvene paprike
- peršun, so
- supa (kocka)
Seckanje:
Meso nacesite na komade srednje veličine. Crni luk na krupnija rebarca. Paradajz oljuštite, 2-3 komada nasecite na krupnije komade, ostale na sitinje. Papriku očistite od semenki i nasecite na kocke. Peršun stucajte u avanu (možete da koristite i suv, mada to nije to). Supu (naravno) skuvajte. Pirinač (naravno) operite.
Priprema:
Na masti propržite meso (ako je onakvo kakvo smo tražili, i ne treba mu baš puno vremena, tek da promeni boju). Izvadite i ostavite sa strane. U istoj masnoći propržite luk (dok ne postane staklast), dodajte krupno nasečeni paradajz i malo prodinstajte (otprilike dok na ispari voda koju je paradajz pustio). Sipajte crvenu papriku, toplu supu (veći deo), vratite meso i posloite. Smanjite temperaturu (može čak i na 1,5) i dinstajte dok meso ne omekša. Pred kraj dodajte papriku, preostali (sitno seckani) paradajz i pirinač. Dinstajte dok povrće ne omekša. Ako je potrebno dodajte još malo soli, dobro promešajte, prebacite u glinenu šerpu, dodajte još malo tople supe, poklopite i pecite u rernu na umerenoj temperaturi dok ne budete zadovoljni rezultatom (o određivanju vremena pečenja sam govorio u predhodnim postovima). Kada bude gotovo, izvadite iz rerne i pospite peršunom.
Prijatno! Javite kako je ispalo!
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar