Generalna proba baštenskog roštilja - ražnjići

U predhodnom postu postavio sam gomilu fotografija baštenskog roštilja (i još kojegeča) u izgradnji. Konačni rezultat je ovo:

Sve u svemu nije ispalo loše.

 Naročito mi se dopao roštilj koji je moj majstor Toni napravio profesionalno - od firiketa debljine 8x8mm, dužine 0,6 m, ukupne širine 0,4 m. Ugreje se veoma brzo, a toplotu otpušta sporo. Iznad roštilja, tamo gde izlazi dim, postavljena je metalna rešetka, na koju je uplaten lanac, na kojem su postvljene kukice da bi moglo malo da se nadimi meso pre pečenja.

Za one koji vole da im meso zamiriše na dim (naročito su dobre kobasice).

E, a sada ražnjići. Kao što znate - nije nikakva filozofija: na drveni štapić nanižete meso i povrće i ispečete po ukusu.

Moja verzija se ne razlikuje od drugih. Ide komad mesa (svinjski but), komad crvene paprike, komad zelene paprike, komad narandžaste paprike, pa opet komad mesa i tako dalje - dok ima mesta na štapiću. Dodao sam marinadu - ništa naročito: maslinovo ulje i bosiljak. Kada se naprave ražnjići izgledaju ovako:

Namerno neću da pišem količine za marinadu. Koliko god da napravite - neće se baci. Bitno je da meso posloite, marinirate, a onda smestite u frižider, najmanje 45 minuta (ne više od 2 sata). A onda na roštilj.

Pošto ćevapi idu na kraju, koristim preostalu već pomenutu marinadu da i njih provućem kroz nju. Dobiju sasvim specifičan šmek.

I (sasvim na kraju) u ostatke ostataka marinade umočite stari hleb i bacite na roštilj - tek da se malo zapeče. 

Ako vam je ostalo još marinade slobodno sipajte u posudu gde ste smestili ispečeno meso. Kada prenoći, pravi se pihitjasta masa, veoma ukusna.