Još jedno vanredno izdanje. Samo za jednog mog prijatelja (neću da ga imenujem) koji već treći put gubi napisani recept za picu.
Što se testa za picu tiče, puno sam eksperimentisao dok nisam naišao na pravo. Bilo je tu varijanti sa mlekom, grizem, sirovim kvascem itd. itd. Obično su mi testa izlazila žilava i tvrda - ni blizu onih iz picerije. Čak sam pokušavao da nabavim i specijalno brašno (srećom nije mi uspelo) za pice koje košta poprilično.
E, a onda sam (ponovo na www.serbiancafe.com), nabasao na recept za hut-picu. Probao sam - ispalo je sasvim drugačije od dotadašnjih (bilo je mekše), ali opet ni blizu onih iz picerije. Tek posle desetak proba shvatimo sam u čemu je caka - nisam ga mesio dovoljno dugo! Tek kada sam vreme mešenja produžio na 5 do 8 minuta - postigao sam željeni rezultat.
U nastavku dajem recept za moju varijantu hut-pice. Testo je isto kao i kod orginalnog recepta, razlikuju se samo dodaci i način pečenja.
Hut-pica na moj način
Potrebne namirince:
Za testo:
- 400 gr. brašna T-400,
- 1/4 l vode,
- 1 kašičica soli,
- 1 kašičica šećera,
- 2 kašike maslinovog ulja,
- 1 suvi kvasac,
- beli luk u prahu (kada nemam koristim onaj u granulama; količina po ukusu, a neka gornja granica je nepuna kašičica)
Za fil:
- par kobasica (moravska ili slovenačka),
- 200 gr. šampinjona,
- 150 gr. kačkavalja (tvrdog sira),
- kečap,
- origano,
Za podmazivanje tepsije (u mom slučaju pleh dimenzija 40x40)
- maslinovo ulje
Pre nego što krenemo sa pripremom dve stvari:
1. Kao što sam rekao, picu pečem u plehu četvrtastog oblika dimenzije 40x40. Testo razvučeno na te dimenzije ima debljinu pica iz picerije. Ako pečete u plehu ili tepsiji manjih dimenzija - dobićete deblju picu (što ne znači da neće valjati).
2. Da bi pica ispala kako valja, testo bar jednu noć mora da prenoći u frižideru. Dakle morate ga zamesti uveče. Jednom sam eksperimentisao koliko dugo može da stoji u frižideru i sa sigurnošću mogu da kažem da je to jedna nedelja (formirao sam ga u petak uveče, jednu picu pekao sutradan, u subotu, a drugu tek sledeće subote i mogu vam reći - obe su bile odlične. A negde sam pročitao da može stajati i više od dve nedelje). Bitno je da, kada ga izmesite, testo stavite u veću pobrašnjenu plastičnu kesu i blago ga zamotate (da bi imalo mesta da naraste).
Priprema (konačno):
Uveče
U posudu za mešenje prvo sipamo brašno. Potom dodamo kašičisu soli, kašičicu šećera, beli luk u prahu (ili granulama) i suvi kvasac. Sve to dobro izmešamo, napravimo rupu u sredini, sipamo dve kašike maslinovog ulja i ponovo izmešamo. Ponovo pravimo rupu u sredini, sipamo vodu, zamesimo testo i mesimo ga bar 8 minuta (što je sigurno - sigurno je). Stavljamo u pobrašnjenu kesu i smeštamo u frižider.
Da ne bih ujutru gubio vreme, kobasice naseckam na sitne kockice (manje od zrna kukuruza šećerca), stavljam u posudu, pa u kesu i takođe pakujem u frižider.
Ujutru
Pre nego što počnemo sa pripremanjem, uključimo rernu na 200 stepeni (bez improvizacija). Pleh za pečenje namažemo maslinovim uljem (faktički pica se odozdo prži u njemu, a odozgo peče). Vadimo testo iz frižidera i razlvačimo ga na pobrašnjenu površunu na dimenzije pleha za pečenje (moja supruga mi se smeje kada na pobrašnjenu površinu nacrtam kocku 40x40). Ako smo sve radili kako valja, testo se može razvući i rukama, tako da oklagija ima veoma malo posla. Potom testo premeštamo u podmazani pleh. Premažemo ga kečapom, rasporedimo parčiće kobasica (ja ih kašikom *utisnem* u testo), narendamo na kriške predhodno oprane šampinjone i začinimo sa dva prstohvata origana. Potom narendamo na krupno rende kačkavalj (tvrdi sir) i - to je to!
Stavljamo pleh u zagrejanu rernu i pečemo ravno 12 minuta (ako neko voli *da mu krcka* može da ostavi i par minuta duže).
Prijatno! Javite kako je ispalo!
Što se testa za picu tiče, puno sam eksperimentisao dok nisam naišao na pravo. Bilo je tu varijanti sa mlekom, grizem, sirovim kvascem itd. itd. Obično su mi testa izlazila žilava i tvrda - ni blizu onih iz picerije. Čak sam pokušavao da nabavim i specijalno brašno (srećom nije mi uspelo) za pice koje košta poprilično.
E, a onda sam (ponovo na www.serbiancafe.com), nabasao na recept za hut-picu. Probao sam - ispalo je sasvim drugačije od dotadašnjih (bilo je mekše), ali opet ni blizu onih iz picerije. Tek posle desetak proba shvatimo sam u čemu je caka - nisam ga mesio dovoljno dugo! Tek kada sam vreme mešenja produžio na 5 do 8 minuta - postigao sam željeni rezultat.
U nastavku dajem recept za moju varijantu hut-pice. Testo je isto kao i kod orginalnog recepta, razlikuju se samo dodaci i način pečenja.
Hut-pica na moj način
Potrebne namirince:
Za testo:
- 400 gr. brašna T-400,
- 1/4 l vode,
- 1 kašičica soli,
- 1 kašičica šećera,
- 2 kašike maslinovog ulja,
- 1 suvi kvasac,
- beli luk u prahu (kada nemam koristim onaj u granulama; količina po ukusu, a neka gornja granica je nepuna kašičica)
Za fil:
- par kobasica (moravska ili slovenačka),
- 200 gr. šampinjona,
- 150 gr. kačkavalja (tvrdog sira),
- kečap,
- origano,
Za podmazivanje tepsije (u mom slučaju pleh dimenzija 40x40)
- maslinovo ulje
Pre nego što krenemo sa pripremom dve stvari:
1. Kao što sam rekao, picu pečem u plehu četvrtastog oblika dimenzije 40x40. Testo razvučeno na te dimenzije ima debljinu pica iz picerije. Ako pečete u plehu ili tepsiji manjih dimenzija - dobićete deblju picu (što ne znači da neće valjati).
2. Da bi pica ispala kako valja, testo bar jednu noć mora da prenoći u frižideru. Dakle morate ga zamesti uveče. Jednom sam eksperimentisao koliko dugo može da stoji u frižideru i sa sigurnošću mogu da kažem da je to jedna nedelja (formirao sam ga u petak uveče, jednu picu pekao sutradan, u subotu, a drugu tek sledeće subote i mogu vam reći - obe su bile odlične. A negde sam pročitao da može stajati i više od dve nedelje). Bitno je da, kada ga izmesite, testo stavite u veću pobrašnjenu plastičnu kesu i blago ga zamotate (da bi imalo mesta da naraste).
Priprema (konačno):
Uveče
U posudu za mešenje prvo sipamo brašno. Potom dodamo kašičisu soli, kašičicu šećera, beli luk u prahu (ili granulama) i suvi kvasac. Sve to dobro izmešamo, napravimo rupu u sredini, sipamo dve kašike maslinovog ulja i ponovo izmešamo. Ponovo pravimo rupu u sredini, sipamo vodu, zamesimo testo i mesimo ga bar 8 minuta (što je sigurno - sigurno je). Stavljamo u pobrašnjenu kesu i smeštamo u frižider.
Da ne bih ujutru gubio vreme, kobasice naseckam na sitne kockice (manje od zrna kukuruza šećerca), stavljam u posudu, pa u kesu i takođe pakujem u frižider.
Ujutru
Pre nego što počnemo sa pripremanjem, uključimo rernu na 200 stepeni (bez improvizacija). Pleh za pečenje namažemo maslinovim uljem (faktički pica se odozdo prži u njemu, a odozgo peče). Vadimo testo iz frižidera i razlvačimo ga na pobrašnjenu površunu na dimenzije pleha za pečenje (moja supruga mi se smeje kada na pobrašnjenu površinu nacrtam kocku 40x40). Ako smo sve radili kako valja, testo se može razvući i rukama, tako da oklagija ima veoma malo posla. Potom testo premeštamo u podmazani pleh. Premažemo ga kečapom, rasporedimo parčiće kobasica (ja ih kašikom *utisnem* u testo), narendamo na kriške predhodno oprane šampinjone i začinimo sa dva prstohvata origana. Potom narendamo na krupno rende kačkavalj (tvrdi sir) i - to je to!
Stavljamo pleh u zagrejanu rernu i pečemo ravno 12 minuta (ako neko voli *da mu krcka* može da ostavi i par minuta duže).
Prijatno! Javite kako je ispalo!
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar