bukovača
Bukovača je, kao što znamo gljiva (razlika između pečuraka i gljiva je u tome što pečurke rastu na zemlji i imaju kapu i nožicu; gljive rastu na nečem drugom i nemaju nožicu). O njenoj hranljivoj vrednosti i lekovitim svojstvima neću da pišem; ima na netu toga i ha-ha!
Mogu da kažem da sam veliki ljubitelj ove gljive, čak sam je pet-šest godina gajio u podrumu, na slami - baš kao na slici (dok sam se bavio poljoprivredom i imao kvalitetnu slamu).
Možete zamisliti osećaj kada siđete u podrum, uberete jedan *grozd* bukovače koju ste sami proizveli, unesete u kuhinju koja odmah zamiriše na sveže gljivu. Milina jedna!
Za spremanje je vrlo zahvalna, a takođe i za zamrzavanje. Kada je odmrznete, ista je kao i sveža.
Recepata ima kolko hoćete. Ovom prilikom sa se odlučio za jedan krajnje jednostavan:
Bukovača u vinu
Potrebne namirnice:
- 500 gr. bukovače,
- 3 glavice crnog luka,
- kašičica mešavine začina,
- 2 dl belog vina (graševina ili semijon, ili koje imate),
- veza peršuna,
- 2-3 kašike zejtina,
- 1 šolja pirinča,
- 1 kocka za supu,
Seckanje:
Bukovaču naseckajte na sitnije komade, crni luk na sitno, peršunovo lišće na sitno.
Priprema:
Crni luk pržimo na zejtinu dok ne porumeni (tako piše u orginalnom receptu, ja ga pržim kraće, dok ne promeni boju), dodajemo komadiće bukovače, kratko prodinstamo (par minuta), dodajemo začine, promešamo pa nalijemo vinom. Krčkamo dok se ne zgusne (ja šporet smanjim na 2), pospemo peršunom i sklanjamo sa vatre.
Skuvamo supu.
U drugoj šepri sipamo kašiku zejtina, jednu šolju pirinča i tri šoljice (iste veličine kao i ona za pirinač) supe.
Kada bude gotovo (da ne preciziram vreme, negde između 10 do 15 minuta), izmešamo pirinač i bukovaču, sipamo u glinenu posudu (a i ne mora da je glinena) i stavljamo u rernu petnaestak minuta dok ne dobije rumenu koricu.
E, sad uz ovo jelo ide vino koje smo sipali prilikom kuvanja.
A možete i (mimo pravila) probati i vino za koje prilažem recept (pravio sam ga par puta i, mogu vam reći da se svima dopalo)
Vino od mešanog voća
Potrebne namirnice:
- 2 kg jabuke (ja sam koristio staru sortu *jonatan*, možete staviti koje imate, ali kasnije morate prilagoditi količinu šećera),
- 2 kg krušaka (koristio sam domaću *kaluđerku* koja je manje slatka, ali više vodna),
- 5 l vode,
- 1,8 kg šećera (ako koristite slatke jabuke i kruške, slobodno skinite na 1,5 kg ili 1,3 kg jer će vino ispasiti preslatko; ako koristite kiselaste jabuke, onda ostanite na 1.8 kg.),
- 250 gr suvog grožđa.
Seckanje:
Jabuke i kruške na kriške, suvo gožđe na pola.
Priprema:
Voće stavljamo u širi sud (može i neka od onih king-sajz šerpi, ja sam ga stavio u vedro za vodu) i prelijemo vodom. Dodamo šećer i suvo grožđe, dobro pokrijemo i ostavimo da stoji mesec dana. Svakodnevno mešamo i gnječimo voće. Posle mesec dana porocedimo (kroz gazu) u ćup sa sigurnosinm čepom i čekamo da se završi fermentacija (ja sam sud improvizovao: u plutani čep staklenog balončeta od 5 litara probio sam rupu, unutra ubacio prozirno plastično crevo dužine oko jedan metar, a okolo zalio voskom od sveće. Sipao sam smesu, zatvorio dobro opisanim čepom, a drugi kraj plastičnog creva stavio u posudu sa vodom).
Po završetku punimo staklene boce kao uobičajno, zatvaramo po mogućnosti limenim zatvaračima (koristio sam one od piva) i ostavljamo da stoji u podrumu (prohladno i polumračno) godinu dana (to je ujedno i najteži deo ovog procesa).
Posle jedne godine dobijamo blago penušavo belo vino slatkastog ukusa.
Prijatno! Javite kako je ispalo!
Po završetku punimo staklene boce kao uobičajno, zatvaramo po mogućnosti limenim zatvaračima (koristio sam one od piva) i ostavljamo da stoji u podrumu (prohladno i polumračno) godinu dana (to je ujedno i najteži deo ovog procesa).
Posle jedne godine dobijamo blago penušavo belo vino slatkastog ukusa.
Prijatno! Javite kako je ispalo!
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar