среда, 20. фебруар 2013.

Slovenski đuveč sa ovčetinom

E, sada ovčetina! 

S obzirom na svoje socijalno poreklo, ovčetinu obožavam!

Nažalost, iako je meso kvalitetno i hranljivo, a i dosta pristupačno (mislim na cenu), većina ljudi ga izbegava zbog (naravno) mirisa.

Postoje *cake* za delimično otklanjanje mirisa. Jedna od njih je da meso dobro operete, potopite u mleko i ostavite preko noći u frižideru. Ima i nekoliko vrsta marinadi koje umanje miris i daju svoj *šmek* mesu (uglavnom je kod svih glavni sastojak beli luk), ali opšte pravilo je - ako vam uvale meso matore ovce, ne pomaže ni sv. Petar!

Kao veliki ljubitelj ovčetine, protivnik sam svakog pokušaja ublažavanja mirisa. Uostalom, ako ga neko ne voli - ne mora da sprema ovčetinu (alternativa je, naravno jagnjetina, ali morate tražiti jagnje negde sa Stare planine, jer osim trave koje pasu, na kvalitet mesa utiče i voda koju piju; postoji jedna anegdota u vezi Druga Tita i jagnjetine. Probao on Staroplaninsko jagnje, dopalo mu se, vrati se u BG i predloži kuvaru da mu kao specijlitet povremeno pripremi jagnjetinu. Kuvar probao sa vojvođanskim jaganjicima, ali to nije bilo to. Onda on nabavi Staroplaninske ovce, dovlači im seno sa Stare planine, ali Tile, kao stari gurman, ipak uočava razliku. Na kraju se kuvar doseti - voda! Jes da jedu staroplaninsko seno, ali piju BG vodu! Od onda su dovlačili jagnjad direktno sa Stare planine).

Šalu na stranu (uostalom, ovo i nije šala), najbolje ovčje meso je meso od *dviske* - tj. ovce dve do dve i po godine starosti koja se nije jagnjila. Uslov je da je negde sa planinčina. 

Za ljubitelje ortodoksalne ovčetine prava poslastice je ovčetina *na paru*. 
U mom kraju se to sprema na sledeći način: meso stavljate u sud (lonac ili kazan u zavisnosti od količine), nalijete vodu, ali tako da meso ostane 3-5 cm iznad njene površine (kod nas se u posudu stavljaju bukove cepanice), prekrijete posudu posoljenim papirnim džakom, naložite vatru i kuvate dok ne vidite koske (kada je Memedović u Dimitrovgradu zavukao ruku u kazan sa parenom ovčetinom, prva dva puta je izvlačio samo koske. Tek posle *instrukcije* kuvara došao je do mesa). Od začina ide samo so - i ništa drugo (ima i tu raznih verijanti - u vodu se dodaje lorber, beli luk i tsl.).

Da se vratimo mi našem receptu. 

Namirnice:

 - 750 gr ovčetine
 - 4-5 glavica crnog luka
 - 4-5 paprika
 - 3-4 paradajza
 - 1 šolja pirinča (za belu kafu)
 - 1/2 šolje masti (za belu kafu)
 - 1 kašičica crvene paprike
 - peršun, so
 - supa (kocka)

Seckanje:

Meso nacesite na komade srednje veličine. Crni luk na krupnija rebarca. Paradajz oljuštite, 2-3 komada nasecite na krupnije komade, ostale na sitinje. Papriku očistite od semenki i nasecite na kocke. Peršun stucajte u avanu (možete da koristite i suv, mada to nije to). Supu (naravno) skuvajte. Pirinač (naravno) operite.

Priprema:

Na masti propržite meso (ako je onakvo kakvo smo tražili, i ne treba mu baš puno vremena, tek da promeni boju). Izvadite i ostavite sa strane. U istoj masnoći propržite luk (dok ne postane staklast), dodajte krupno nasečeni paradajz i malo prodinstajte (otprilike dok na ispari voda koju je paradajz pustio). Sipajte crvenu papriku, toplu supu (veći deo), vratite meso i posloite. Smanjite temperaturu (može čak i na 1,5) i dinstajte dok meso ne omekša. Pred kraj dodajte papriku, preostali (sitno seckani) paradajz i pirinač. Dinstajte dok povrće ne omekša. Ako je potrebno dodajte još malo soli, dobro promešajte, prebacite u glinenu šerpu, dodajte još malo tople supe, poklopite i pecite u rernu na umerenoj temperaturi dok ne budete zadovoljni rezultatom (o određivanju vremena pečenja sam govorio u predhodnim postovima). Kada bude gotovo, izvadite iz rerne i pospite peršunom.

Prijatno! Javite kako je ispalo!

четвртак, 7. фебруар 2013.

Pasulj iz rerne

Evo jednog recepta koji će verovatno postati omiljen među državnim činovnicima i nameštenicima zapošljenim u pravosuđu (s obzirom na smanjenje primanja od 3.000 dinara mesečno)

Za ovaj recept potrebana vam je glinena šerpa, otprilike ovakva



ili, naravno, bolja.

Namirinice:

 1,5 kg svinjskih koski
 - 2 šake pasulja (u zavisnosti od veličine šake kuvara može i tri)
 - 1 glavica crnog luka
 - 2 šargarepe
 - 1 crvena paprika
 - 1 ili 2 paradajza (u zavisnosti od veličine)
 - 10 do 15 čena belog luka (ako baš i niste ljubitelj može i manje, ili kašičica belog luka u granulama)
 - 1 ljuta papričica (ko ne voli ljuto može da izostavi)
 - mlevena paprika, nana, so

Predpriprema:

Pasulj nalijte vodom i ostavite da prenoći (naravno, nikako u glinenom sudu).

Seckanje:

Koske isečete na parčad srednje veličine (prilagodite veličini šerpe), crni i beli luk, šargarepu i papriku naseckajte na sitno, paradajz oljuštite i nasecite na sitnije kocke, nanu takođe na sitno.

Priprema:

U zemljani sud stavite koske, dodajte pasulj, nalijte vodom i kuvajte na srednjoj temperaturu (150 stepeni; može i manja temperatura, što se duže ukuvava sve je bolji, ali, ako ste radnik zapošljen u pravosuđu, zbog štednje, ipak odaberite 150), dok pasulj ne omekša. Dodajte crni i beli luk, šargarepu, papriku, paradajz i ljutu papričicu, a zatim i začine. Krčkajte dok se lepo ne ukuva.

Možete služiti sa salatom od kiselog kupusa (jednom ću objaviti moj recept za salatu od kiselog kupusa).

Prijatno! Javite kako je ispalo!

уторак, 5. фебруар 2013.

Svinjetina na saču

U pitanju je jelo iz bugarske nacionalne kujne. 

Pre nego što objavim recept, prvo da razjasnimo dve stvari:

1. Šta se (u bugarskoj nacionalnoj kujni) podrazumeva pod izrazom *sač*?

Pod izrazom *sač* podrazumeva se velika glinena tepsija.


Ima ih u različitim veličinama, a cena im zavisi (naravno) od prečnika i od toga dali želite metalni dodatak (služi samo sa serviranje - prinošenje). Uglavnom kreće se od 300 do 1000 dinara. Prošlog leta sam kupio jedan od najvećih. Nažalost, vema brzo je napukao, pa sam morao da ga bacim. Ipak, spremio sam nekoliko izuzetno lepih jela. 
Glavna caka kod njega je da, pre spremanja, uvek mora da bude dobro nauljen (namašćen), jer će u suprotnom pući. Takođe, ne sme se stavljati na vrelu plotnu, već mora da se postepeno zagreva. Ako je već zagrejan, ne sme se stavljati na hladne ili vlažne površine. Posle spremanja hrane skoro i da se ne pere (ne voli baš vodu). Ostaci hrane se uklone vlažnom krpom, a kada je baš puno prljav može se upotrebiti i sunđer sa sasvim malo sredstva za pranje. Nikako se ne smeju koristiti abrazivna sredstva, niti žica - bilo šta što može da izgrebe površinu.
Ima tu još nekih caka, ali da ne dužim. Ukoliko nabavite sač, a prodavac vam ne da uputstvo šta uraditi pre prvog spremanja hrane - javite mi se.

2. Šta je *čubrica*?

Čubrica je začinska biljka koja ide u skoro svako jelo bugarske nacionalne kujne. Kod nas je poznata pod nazivom *čubar*. U nastavku dajem nekoliko slika:



Kod nas nisam mogao da nađem ovaj začin, tako da umesto njega možete staviti neki od začina koji idu uz svinjetinu (ruzmarin, žalfija, kim pa čak i kleka, ili jednostavno šta se vama sviđa).

Recept (konačno)

Namirnice:

 - 400 gr. svinjskog mesa
 - 1 glavica crnog luka
 - 200 gr. šampinjona
 - 1 šoljica (za kafu) belog vina
 - parče kačkavalja (pošto služi za posipanje već gotovog jela, veličnu odredite sami - u zavisnosti od toga koliko ga volite)
 - ulje
 - so, biber, čubar (čubrica)

Priprema:

1. seckanje

Meso se naseče na komadiće (kao za gulaš), luk na kriške, šampinjoni na listiće (nemojte da ih rendate, nasecite nožem), kačkavalj na sitno rende.

2. priprema

Predhodno (dobro) namašćen (ili nauljen) sač stavite da se postepeno zagreva. Sipajte ulje i (kada se zagreje) stavite meso. Pržite dok malo ne omekša (obično dok ne ispari voda koju je pustilo), dodajte luk, a kada i on omekša, dodajte šampinjone. Po potrebi dolivajte ulje. Kada i šampinjoni omekšaju , sipajte vino i začine, promešajte dobro i pržite ne duže od 5 minuta (ukupno vreme spremanja se ne može odrediti tačno; zavisi od jačine vatre, veličine komada mesa i povrća i td. pa je za spremanje ovog jela ipak potrebno malo iskustva). Sklonite sa vatre i pospite (narendanim) kačkavaljem.

Prijatno! Javite kako je ispalo!

недеља, 3. фебруар 2013.

Punjeni šaran u glini (ili bez nje)

U svom blogu *Budžetsko računovodstvo u pravosuđu*, povremeno samo objavljivao recepte jela koje sam spremao. 

Pošto su neki moji čitaoci pokazali veće interesovanje za spremanje hrane nego za računovodstvo (uopšte im ne zameram, u potpunosi ih razumem i podržavam njihovo intersovanje), došao sam na ideju da otvorim novi blog na temu kulinarstva.


Da se razumemo, odmah na početku - nisam nikakav stručnjak za kulinarstvo. Od recepata koji  mi se sviđaju i koje nameravam da objavim retko koji je moj. Ali, obožavam da kuvam i uživam u spremanju (a i konzumuranju) hrane. 


Dakle, na blogu će biti objavljivano samo recepti koji su mi se dopali.


Za početak, riba (retko ko ne voli ribu) - Punjeni šaran u glinu (ili bez nje).


Odmah da razjasnimo - pod glinom podrazumevam (sada a i ubuduće) glinenu posdu za spremanje (lično ja obožavam da spremam hranu u glinenim posudama - smatram da daju poseban *šmek* jelu). Ima ih raznih vrsta, ali za spremanje ribe koristim ovakvu:

(Nabavio sam je u bugarskoj, bez ovog metalnog dela koji služi samo za serviranje - prinošenje, košta negde oko 300,00 dinara)
Naravno, ne morate da imate ovakvu posudu da bi ste spremili ovaj recept. Posao vrši i bilo koja druga vatrostalna posuda).

Potrebne namirnice

1 šaran (naravno)
2-3 kašike maslinovog ulja
1 paradjz (veći)
supa (ili voda)

za fil

1-2 kašike zejtina
5-6 šampinjona
1 glavica crnog luka
1 čen belog luka
150 gr. krupno samlevenih oraha (ili sitno seckanih)
150 gr. sitno seckanih maslina
150 gr. suvog grožđa
1 paradajz 
Peršun, so

Priprema

Fil

Na zejtinu kratko propržite crni luk, zatim dodajte beli i pečurke. Dinstajte dok voda koju su pustile pečurke ne ispari, zatim dodajte orahe, masline, suvo grožđe, predodno oljušten i na kocke nasečen paradajz i peršun. Posolite i dinstajte još 5 minuta (po potrebi dolijte sasvim malo vode).

Jelo

Šarana (koga ste naravno predhodno očistili) napunite pripremljenim filom i ušijte kuhinjskim koncem. Na dno suda sipajte maslinovo ulje, stavite šarana, dodajte malo supe (ili vode, ali ne previše, jer nije cilj da se šaran kuva, već peče), prekrijte folijom i pecite jedan čas na temperaturi od 180 stepeni (u zavisnosti od rerene). Posle toga skinite foliju, na ribu naređajte kolutove paradajza (onog većeg), vretite u rernu i pecite još 15 - 20 minuta.

Prijatno! Javite mi kako je ispalo!